16. Стога, дакле, не зависи од онога ко хоће ни од онога ко трчи, него од милостивога Бога.
17. Јер, Писмо каже фараону: »Ради тога сам те уздигао да на теби покажем своју силу и да се моје име пронесе по свој земљи.«
18. Он се, дакле, смилује коме хоће и чини окорелим кога хоће.
19. Сада ћеш ми рећи: »Зашто нас онда и даље окривљује? Ко да се одупре његовој вољи?«
20. Али, ко си ти, човече, да се препиреш с Богом? Зар ће творевина рећи творцу: »Зашто си ме овако направио?«
21. Па, зар грнчар нема власт над глином да од исте смесе направи једну посуду за част, а једну за срамоту?
22. А шта ако је Бог, желећи да искали гнев и обзнани своју силу, с великим стрпљењем подносио посуде гнева одређене за пропаст
23. да би обзнанио богатство своје славе на посудама милосрђа, које је унапред припремио за славу
24. — на нама које је позвао, не само између Јудеја него и између пагана?
25. Као што каже у Осији:»Својим народом назваћу народ који није моји невољену вољеном«