1. Стога вас, браћо, заклињем Божијим милосрђем да своја тела принесете на живу, свету, Богу пријатну жртву, да то буде ваше духовно служење Богу.
2. И немојте више да се саображавате овоме свету, него се преображавајте обнављањем свога ума, да разаберете шта је Божија воља, шта је добро, пријатно и савршено.
3. На основу милости која ми је дата, сваком међу вама кажем: не мислите о себи боље него што треба да мислите, него мислите о себи трезвено, у складу са мером вере коју је Бог одредио сваком од вас.
4. Јер, као што у једном телу имамо много удова, а сви удови немају исту улогу,
5. тако смо и ми, многи, једно тело у Христу, а један другом удови.
6. А у складу с милошћу која нам је дата, имамо различите дарове. Ако је нечији дар пророковање — нека буде сразмерно вери;
7. ако је служење — нека служи; ако је поучавање — нека поучава;
8. ако је тешење — нека теши; ако је давање — нека даје од срца; ако је управљање — нека буде ревностан; ако је показивање милосрђа — нека то чини с радошћу.
9. Љубав нека буде нелицемерна. Гнушајте се зла, држите се добра.
10. Волите један другога братском љубављу; поштујте један другога више него себе.
11. У ревности не посустајте; у духу будите пуни жара; Господу служите.
12. У нади будите радосни, у невољи стрпљиви, у молитви истрајни.
13. Делите са светима који су у оскудици; будите гостољубиви.
14. Благосиљајте оне који вас прогоне — благосиљајте, а не проклињите.
15. Радујте се са онима који се радују, плачите са онима који плачу.