2. Сведочим, наиме, за њих да имају ревности за Бога, али она није заснована на знању.
3. Не знајући шта је Божија праведност и тражећи да успоставе своју, нису се потчинили Божијој праведности.
4. Јер, Христос је свршетак Закона, за оправдање свакоме ко верује.
5. О праведности која долази од Закона, Мојсије пише: »Човек који је чини, у њој ће наћи живот.«
6. А о праведности која долази од вере каже овако: »Немој да кажеш у свом срцу: ‚Ко ће се попети на небо?‘« — то јест, да спусти Христа.
7. Или: »‚Ко ће сићи у Бездан?‘« — то јест, да изведе Христа из мртвих.
8. Него, шта каже? »Реч ти је близу, у твојим устима и у твом срцу« — то јест, Реч вере коју проповедамо.
9. Ако, дакле, својим устима признајеш да је Исус Господ и срцем верујеш да га је Бог васкрсао из мртвих, бићеш спасен.
10. Јер, срцем се верује за оправдање, а устима се признаје за спасење.
11. Писмо, наиме, каже: »Ко год у њега верује, неће се постидети.«