Посланица Римљанима 1:14-25 Српска Библија: Верзија Лако за Читање (SB)

14. Дужан сам и Грцима и варварима, и мудрима и неразумнима,

15. стога сам спреман да и вама у Риму објавим еванђеље.

16. Не стидим се, наиме, еванђеља, јер оно је Божија сила за спасење свакоме ко верује — прво Јудејину, па Грку.

17. У њему се открива Божије дело праведности, од почетка до краја засновано на вери, као што је и записано: »Праведник ће живети од вере.«

18. Са неба се открива Божији гнев против сваке безбожности и неправедности људи, који својом неправедношћу спутавају истину.

19. Јер, оно што се о Богу може сазнати, очигледно им је — Бог им је то учинио очигледним.

20. Од стварања света, Божије невидљиве особине — његова вечна сила и божанство — могу се јасно сагледати у ономe што је створено, па људи немају изговора.

21. Иако су упознали Бога, нису га као Бога славили ни захваљивали му, него су им мисли постале јалове, а неразумно срце им се помрачило.

22. Правећи се мудри, постали су луди,

23. па су славу бесмртнога Бога заменили сликом и обличјем смртнога човека, птица, четвороножаца и гмизаваца.

24. Зато их је Бог у пожудама њиховог срца препустио нечистоти, да међусобно обешчашћују своја тела.

25. Они су лажју заменили Божију истину, па су славили и служили оном што је створено, а не Створитељу, који је благословен довека. Амин.

Посланица Римљанима 1