8. Тако је Свети Дух показивао да пут у Светињу над светињама још није отворен све док постоји први део Шатора.
9. То је слика за садашње време, која показује да принети дарови и жртве нису могли да учине савршеном савест онога који тако служи,
10. пошто су се заснивали само на јелу и пићу и на разним прањима — на прописима који су се односили само на тело и вредели до времена новог поретка.
11. А када је Христос дошао као Првосвештеник будућих добара, прошао је кроз већи и савршенији Шатор, који није начињен руком, то јест није од овог, створеног света,
12. и једном заувек ушао у Светињу над светињама — и то не крвљу јараца и јунаца, него својом сопственом крвљу — постигавши вечно откупљење.
13. Јер, ако крв јараца и бикова и пепео јунице освештавају, дају телесну чистоћу нечистима када се на њих пошкропе,
14. колико ће више крв Христа, који је кроз вечнога Духа самога себе без мане принео Богу, чистити нашу савест од дела која воде у смрт, да можемо да служимо Богу живоме.