6. Пошто је то било тако уређено, свештеници су стално улазили у први део Шатора да обављају службу,
7. а у други део, једном годишње, само првосвештеник, и то не без крви, коју је приносио за себе и за грехе народа учињене из незнања.
8. Тако је Свети Дух показивао да пут у Светињу над светињама још није отворен све док постоји први део Шатора.
9. То је слика за садашње време, која показује да принети дарови и жртве нису могли да учине савршеном савест онога који тако служи,
10. пошто су се заснивали само на јелу и пићу и на разним прањима — на прописима који су се односили само на тело и вредели до времена новог поретка.
11. А када је Христос дошао као Првосвештеник будућих добара, прошао је кроз већи и савршенији Шатор, који није начињен руком, то јест није од овог, створеног света,
12. и једном заувек ушао у Светињу над светињама — и то не крвљу јараца и јунаца, него својом сопственом крвљу — постигавши вечно откупљење.
13. Јер, ако крв јараца и бикова и пепео јунице освештавају, дају телесну чистоћу нечистима када се на њих пошкропе,