12. да се не улењите, него да се угледате на оне који вером и истрајношћу наслеђују обећано.
13. Јер, када је Бог дао обећање Аврааму, пошто није имао неким већим да се закуне, заклео се самим собом,
14. рекавши: »Заиста ћу те благословити и силно умножити.«
15. И Авраам је, стрпљиво чекајући, примио обећано.
16. Људи се заклињу већим од себе, а заклетва потврђује оно што је речено и завршава сваку расправу.