5. Мојсије је, додуше, био веран као слуга у свој Божијој кући, сведочећи о ономе што ће бити речено,
6. али Христос је веран као Син над својом кућом. А његова кућа смо ми ако се држимо поуздања и наде којима се хвалимо.
7. Стога, као што каже Свети Дух:»Данас ако му чујете глас,
8. нека вам не отврдне срце као у време Побуне,на дан искушења у пустињи,
9. где су ме ваши праоци искушавали и проверавали,па моја дела гледали четрдесет година.
10. Зато сам се разгневио на тај нараштаји рекао: ‚У свом срцу увек застрањују,моје путеве нису упознали.‘
11. Тако сам се у свом гневу заклео:‚Неће ући у мој Починак!‘«
12. Пазите, браћо, да срце неког од вас не буде зло и неверно, па да отпадне од Бога живога.
13. Него, свакодневно бодрите један другога док год одзвања оно »данас«, да неко од вас не отврдне заведен грехом.
14. Јер, сви ми имамо удела у Христу ако се до краја чврсто држимо поуздања које смо имали у почетку.
15. Као што је речено:»Данас ако му чујете глас,нека вам не отврдне срце као у време Побуне.«
16. Јер, који су то чули, па се побунили? Зар не сви они које је Мојсије извео из Египта?