39. Потом оде мало даље, паде ничице, па поче да се моли говорећи: »Оче мој, ако је могуће, нека ме мимоиђе ова чаша. Али, нека не буде моја воља, него твоја.«
40. Тада се врати ученицима и нађе их како спавају.»Тако, дакле«, рече Петру, »ни један сат нисте били у стању да пробдите са мном.
41. Бдите и молите се, да не паднете у искушење. Дух је, додуше, вољан, али је тело слабо.«
42. Онда други пут оде и помоли се говорећи: »Оче мој, ако није могуће да ме мимоиђе ова чаша, да је не испијем, нека буде твоја воља.«
43. Затим се врати и опет их нађе како спавају — очи су им се склапале.
44. Он опет оде од њих и удаљи се, па се трећи пут помоли, изговоривши исте речи.
45. Онда оде к ученицима и упита их: »Зар још спавате и одмарате се? Ево, примакао се час када ће Син човечији бити предат у руке грешникâ.
46. Устајте! Хајдемо! Ево мој издајник долази.«
47. И док је он још говорио, стиже Јуда, један од Дванаесторице, и с њим, с мачевима и тољагама, силна светина коју су послали првосвештеници и старешине народа.
48. А његов издајник је с њима договорио знак. »Кога пољубим — тај је«, рекао је. »Њега ухватите.«
49. И одмах приђе Исусу и рече: »Здраво, Раби«, и пољуби га.