3. Он посла своје слуге да позову званице на свадбу, али ове не хтедоше да дођу.
4. »Онда посла друге слуге, говорећи: ‚Реците званицама: »Ево, гозба је спремна. Моји јунци и товљеници су поклани и све је спремно. Дођите на свадбу.«‘
5. »Али они се не одазваше, него одоше — један на своју њиву, други за својом трговином,
6. а остали ухватише царве слуге, па их злоставише и убише.
7. »Цар се разгневи, па посла своју војску и поби оне убице, а њихов град спали.
8. »Онда рече својим слугама: ‚Свадба је спремна, али званице нису биле достојне.
9. Зато идите на раскршћа и позовите на свадбу кога год нађете.‘
10. И слуге изађоше на улице и скупише све које су нашли — и зле и добре — и свадбена дворана се напуни гостима.
11. »Када је цар ушао да види госте, угледа тамо једног човека који није био обучен у свадбену одећу,