35. Док је он то говорио, дођоше неки из дома старешине синагоге и рекоше: »Кћи ти је умрла. Зашто још мучиш учитеља?«
36. Али Исус, не обазирући се на њихове речи, рече старешини синагоге: »Не бој се. Само веруј.«
37. И ником, осим Петру, Јакову и његовом брату Јовану, не даде да га прати.
38. Када су стигли до старешинине куће, он виде пометњу и људе како гласно плачу и наричу,
39. па уђе и рече им: »Чему ова пометња и плакање? Дете није умрло, него спава.«
40. А они су му се подсмевали. Он их све истера напоље, па са собом поведе оца и мајку детета и своје пратиоце и уђе онамо где је било дете.
41. Онда ухвати дете за руку и рече: »Талита кум!« — што значи »Девојчице, теби говорим, устани!«
42. И девојчица одмах устаде и поче да хода — имала је дванаест година — а они се запрепастише од чуда.
43. Тада им Исус строго заповеди да за то нико не сме да сазна, па им рече да јој дају да једе.