21. Када је Исус опет препловио на другу обалу, око њега се окупи силан народ.И док је он још био поред мора,
22. дође старешина синагоге по имену Јаир и, кад га виде, паде му пред ноге,
23. усрдно га преклињући: »Кћи ми је на самрти. Дођи и положи руке на њу, да оздрави и да поживи.«
24. И Исус пође с њим, а за њим и онај силан народ, који поче да се гура око њега.
25. А била је тамо и једна жена која је дванаест година патила од крварења.
26. Веома се напатила по многим лекарима и потрошила све што је имала, а ништа јој није помогло, него јој је било још горе.
27. Када је чула о Исусу, приђе му између народа с леђа и дотаче његов огртач,
28. јер је мислила: »Ако само његову одећу дотакнем, оздравићу.«
29. И извор њеног крварења одмах пресахну, a она осети у телу да је излечена од своје болести.
30. Исус одмах примети да је из њега изашла сила, па се окрену народу и упита: »Ко ми је то дотакао одећу?«
31. »Видиш како се народ гура око тебе«, рекоше му ученици, »а ти питаш: ‚Ко ме је то дотакао‘!«
32. А он погледа унаоколо да види ко је то учинио.
33. Тада она жена, дрхтећи од страха и свесна шта јој се догодило, приђе, паде пред њим ничице и исприча му све како је било.
34. »Кћери«, рече јој он, »твоја вера те је излечила. Иди у миру и буди здрава од своје болести.«
35. Док је он то говорио, дођоше неки из дома старешине синагоге и рекоше: »Кћи ти је умрла. Зашто још мучиш учитеља?«
36. Али Исус, не обазирући се на њихове речи, рече старешини синагоге: »Не бој се. Само веруј.«
37. И ником, осим Петру, Јакову и његовом брату Јовану, не даде да га прати.
38. Када су стигли до старешинине куће, он виде пометњу и људе како гласно плачу и наричу,
39. па уђе и рече им: »Чему ова пометња и плакање? Дете није умрло, него спава.«
40. А они су му се подсмевали. Он их све истера напоље, па са собом поведе оца и мајку детета и своје пратиоце и уђе онамо где је било дете.
41. Онда ухвати дете за руку и рече: »Талита кум!« — што значи »Девојчице, теби говорим, устани!«