6. »Пустите је«, рече Исус. »Зашто је гњавите? Учинила ми је нешто лепо.
7. Јер, сиромахе ћете увек имати са собом и моћи ћете да им помогнете кад год хоћете, али мене нећете увек имати.
8. Она је учинила што је могла: унапред ми је помазала тело за сахрану.
9. Истину вам кажем: где год се, у целом свету, буде проповедало еванђеље говориће се и о овоме што је она учинила, у спомен на њу.«
10. Тада Јуда Искариотски, један од Дванаесторице, оде првосвештеницима да им изда Исуса.
11. А они, када су то чули, обрадоваше се и обећаше да ће му дати новца, па он поче да тражи повољну прилику да га изда.
12. Првог дана Празника бесквасног хлеба, када се жртвује пасхално јагње, ученици упиташе Исуса: »Где хоћеш да одемо и да ти спремимо да једеш пасхалну вечеру?«
13. Он тада посла двојицу својих ученика рекавши им: »Идите у град и тамо ће вас срести човек који носи крчаг воде. Идите за њим,
14. па где уђе, тамо реците домаћину: ‚Учитељ пита: »Где ми је гостинска соба у којој ћу јести пасхалну вечеру са својим ученицима?«‘
15. И он ће вам показати велику, намештену и спремљену собу на спрату. Тамо нам спремите.«
16. И ученици изађоше и одоше у град и нађоше све онако како им је Исус и рекао, па спремише пасхалну вечеру.
17. Када је пало вече, Исус оде онамо са Дванаесторицом.
18. »Истину вам кажем«, рече он док су лежали за трпезом и јели, »један од вас ће ме издати, један који са мном једе.«
19. Они се ражалостише, па почеше један за другим да га питају: »Да нећу ја?«