27. Исус их погледа, па рече: »Људима је то немогуће, али Богу није, јер Богу је све могуће.«
28. »Ево«, поче Петар да му говори, »ми смо све оставили и пошли за тобом.«
29. »Истину вам кажем«, рече Исус, »нема ниједнога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или мајку, или оца, или децу, или њиве ради мене и ради еванђеља,
30. а да сад, у овом времену, неће добити стоструко: куће, и браћу, и сестре, и мајке, и децу и њиве — уз прогоне — а у будућем свету, вечни живот.
31. Али, многи први, биће последњи, а последњи — први.«
32. Када су кренули путем који води у Јерусалим, а Исус ишао испред њих, ученици се зачудише, а оне који су ишли за њима обузе страх.Тада Исус опет одведе Дванаесторицу на страну, па поче да им говори о томе шта ће му се догодити:
33. »Ево, кренули смо у Јерусалим, где ће Син човечији бити предат првосвештеницима и учитељима закона, и они ће га осудити на смрт. Онда ће га предати паганима
34. и они ће му се ругати, пљувати га, избичевати и убити, а он ће после три дана васкрснути.«
35. Тада му приђоше Јаков и Јован, Зеведејеви синови.»Учитељу«, рекоше, »хоћемо да учиниш за нас оно што ћемо те замолити.«