15. Истину вам кажем: ко Божије царство не прихвати попут малог детета, неће у њега ући.«
16. Онда загрли децу и благослови их, полажући на њих руке.
17. Када је Исус изашао на пут, притрча му један човек, паде пред њим на колена, па га упита: »Добри учитељу, шта треба да учиним да наследим вечни живот?«
18. »Зашто ме зовеш добрим?« упита га Исус. »Нико није добар осим јединога Бога.
19. Заповести знаш: ‚Не убиј, Не учини прељубу, Не укради, Не сведочи лажно, Не превари, Поштуј свога оца и мајку.‘«
20. »Учитељу«, рече човек, »свега тога сам се држао од свога детињства.«
21. Исус га погледа и заволе, па му рече: »Једно ти недостаје: иди и продај све што имаш, па раздели сиромасима, и имаћеш благо на небу. Тада хајде за мном.«
22. А човек се на те речи смркну, па оде жалостан, јер је имао велико богатство.
23. Исус погледа унаоколо, па рече ученицима: »Како је тешко имућнима да уђу у Божије царство.«
24. А ученици се зачудише његовим речима.Стога им он опет рече: »Дечице, како је тешко ући у Божије царство.
25. Лакше је камили да прође кроз иглене уши него богаташу да уђе у Божије царство.«