23. А свима је говорио: »Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне самога себе, нека сваког дана узме свој крст и иде за мном.
24. Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко изгуби свој живот ради мене, спашће га.
25. Шта вреди човеку ако добије цео свет, а самог себе уништи или себи науди.
26. Ко се стиди мене и мојих речи, и Син човечији ће се стидети њега када дође у својој слави и у слави Оца и светих анђела.
27. Истину вам кажем: неки који овде стоје неће окусити смрт док не виде Божије царство.«
28. После отприлике осам дана откад је ово рекао, Исус са собом поведе Петра, Јована и Јакова и попе се на једну гору да се помоли.
29. Док се молио, изглед лица му се промени, а одећа постаде блештаво бела.
30. А два човека су разговарала с њим: били су то Мојсије и Илија,
31. који су се појавили у великом сјају. Говорили су о његовом одласку који је требало да се догоди у Јерусалиму.
32. Петар и његови другови били су веома поспани, а када су се расанили, угледаше његову славу и два човека која су с њим стајала.
33. Док су ови одлазили од Исуса, Петар му рече: »Учитељу, добро је што смо овде. Хајде да подигнемо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији« — не знајући шта говори.
34. Док је он још говорио, појави се облак и засени их, а они се, када су ушли у облак, уплашише.
35. Тада се из облака зачу глас који рече: »Ово је мој Син, кога сам изабрао! Њега слушајте!«
36. А када је глас одјекнуо, Исус остаде сам. Ученици то задржаше за себе и никоме у то време нису причали шта су видели.
37. Сутрадан, када су сишли са горе, силан народ му изађе у сусрет.
38. Један човек повика из народа: »Учитељу, молим те да погледаш мога сина, јер ми је јединац.