32. »Ако волите оне који воле вас, какву похвалу заслужујете? Јер, и грешници воле оне који воле њих.
33. И ако чините добро онима који вама чине добро, какву похвалу заслужујете? То исто чине и грешници.
34. И ако позајмљујете онима за које се надате да ће вам вратити, какву похвалу заслужујете? И грешници позајмљују грешницима да им се исто врати.
35. »Него, волите своје непријатеље и чините им добро. И позајмљујте не очекујући ништа, и ваша награда биће велика и бићете синови Свевишњега Бога, јер је он благ према незахвалнима и злима.
36. Будите милосрдни као што је и ваш Отац милосрдан.«
37. »Не судите, па вам се неће судити. Не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте, и биће вам опроштено.
38. Дајте, и даће вам се. Сипаће вам у наручје добру меру, набијену, стресену и преобилну. Јер, каквом мером мерите, таквом ће се и вама мерити.«
39. А исприча им и ову причу: »Може ли слепи да води слепога? Зар неће обојица упасти у јаму?
40. Ниједан ученик није већи од свога учитеља — и потпуно научен, биће само као учитељ.
41. »Зашто гледаш трун у оку свога брата, а не примећујеш брвно у своме оку?
42. Како можеш да кажеш своме брату: ‚Брате, дај да ти извадим трун из ока‘, кад не видиш брвно у свом? Лицемеру! Прво извади брвно из свога ока, па ћеш тек онда добро видети како да извадиш трун из ока свога брата.«
43. »Нема доброг дрвета које доноси рђав плод, ни рђавог дрвета које доноси добар плод.
44. Јер, свако дрво се познаје по свом плоду. Са трња се не беру смокве, ни грожђе са купине.
45. Добар човек из добре ризнице свога срца износи добро, а зао човек из зле ризнице износи зло, јер уста говоре оно чега је срце пуно.«
46. »Зашто ме зовете: ‚Господе, Господе‘, а не чините оно што вам говорим?
47. Показаћу вам коме је сличан сваки онај ко дође к мени, чује моје речи и извршава их: