1. Петнаесте године владавине цара Тиберија, када је Понтије Пилат био намесник у Јудеји, Ирод био тетрарх Галилеје, његов брат Филип тетрарх Итуреје и Трахонитиде, Лисаније тетрарх Авилине,
2. а Ана и Кајафа првосвештеници, Божија реч дође Јовану сину Захаријином у пустињи,
3. па он прође целим подручјем око реке Јордан, проповедајући покајничко крштење за опроштење грехâ,
4. као што је записано у књизи пророка Исаије:»Глас онога који виче у пустињи:‚Припремите пут Господњи,поравнајте му стазе!
5. Свака долина ће се испунитии свака планина и брдо слегнути.Што је кривудаво, постаће право,а неравни путеви биће равни,
6. и сви људи ће видети Божије спасење.‘«
7. Јован рече народу који је к њему долазио да их он крсти: »Змијски породе! Ко вас је упозорио да избегнете гнев који предстоји?
8. Донесите плод достојан покајања. И немојте међу собом да говорите: ‚Имамо оца Авраама‘, јер кажем вам да Бог може од овог камења да подигне децу Аврааму.
9. Секира је већ положена на корен дрвећа и биће посечено и бачено у ватру свако дрво које не доноси добар плод.«
10. »Па шта онда да чинимо?« упита га народ.
11. »Ко има два огртача«, одговори им он, »нека да оном ко нема. И ко има хране, нека учини исто.«
12. Дођоше и цариници да се крсте, па га упиташе: »Учитељу, шта да чинимо?«
13. A oн им рече: »Не узимајте више него што вам је одређено.«
14. Упиташе га и неки војници: »А шта ми треба да чинимо?«Он им одговори: »Ни од кога не изнуђујте новац, не оптужујте лажно и будите задовољни својом платом.«
15. А народ је био у стању ишчекивања и сви су се питали да није можда Јован Христос.
16. Јован им свима одговори, рекавши: »Ја вас крштавам водом. Али, долази један моћнији од мене — ја нисам достојан ни ремење на његовој обући да одвежем. Он ће вас крстити Светим Духом и огњем.
17. У руци му је вејача којом ће очистити своје гумно и скупити пшеницу у свој амбар, а плеву спалити неугасивим огњем.«
18. Тако је Јован, опомињући их још многим другим речима, народу објавио еванђеље.