26. Док су Исуса одводили, ухватише неког Симона из Кирине, који се враћао са поља, па ставише на њега крст, да га носи за Исусом.
27. А за Исусом је ишло силно мноштво народа и неке жене које су жалиле за њим и оплакивале га.
28. Исус се окрену према њима и рече: »Кћери јерусалимске, не плачите за мном, него за собом и својом децом,
29. јер долази време када ће људи говорити: ‚Благо нероткињама и утробама које нису рађале и дојкама које нису дојиле.‘
30. Тада ће‚говорити горама: »Падните на нас!«и брдима: »Покријте нас!«‘
31. Јер, ако људи овако поступају са зеленим дрветом, шта ће тек учинити са сувим?«
32. А с њим су водили још двојицу, злочинце, да их погубе.
33. Када су стигли на место које се зове Лобања, распеше тамо њега и злочинце — једнога са његове десне, а другога са леве стране.
34. Тада Исус рече: »Оче, опрости им, јер не знају шта чине.«А они разделише његову одећу бацањем коцке.
35. Народ је стајао и гледао, а поглавари су се ругали, говорећи: »Друге је спасао — нека спасе себе ако је Христос, Божији изабраник!«
36. А исмевали су га и војници. Прилазили су и нудили му сирће,
37. и говорили: »Ако си цар Јудеја, спаси се!«
38. Изнад њега је био натпис:ово је цар јудеја.
39. А један од обешених злочинаца га је вређао, говорећи: »Зар ти ниси Христос? Спаси себе и нас!«
40. Али други изгрди овога, говорећи: »Зар се не бојиш Бога? Осуђен си на исту казну,
41. али наша је праведна, јер добијамо оно што смо заслужили нашим делима. А овај није учинио ништа недолично.«