39. Потом се, по свом обичају, упути на Маслинску гору, а ученици пођоше за њим.
40. Када је стигао онамо, рече им: »Молите се, да не паднете у искушење.«
41. Онда се удаљи од њих колико се може добацити каменом, па клекну и помоли се,
42. говорећи: »Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене. Али нека не будe моја воља, него твоја.«
43. Тада му се појави анђео са неба, па га је снажио.
44. А када га је обузео смртни страх, још усрдније се молио и зној му је био као капље крви које падају на земљу.
45. Када је устао од молитве и пришао ученицима, затече их како, изнурени жалошћу, спавају,
46. па их упита: »Зашто спавате? Устајте и молите се, да не паднете у искушење.«
47. Док је он још говорио, стиже народ предвођен једним од Дванаесторице — оним који се звао Јуда. Он приђе Исусу да га пољуби,
48. а Исус га упита: »Јудо, зар пољупцем издајеш Сина човечијега?«
49. Када су они око њега видели шта ће се десити, рекоше: »Господе, да ударимо мачем?«
50. И један од њих удари првосвештениковог слугу и одсече му десно ухо.
51. А Исус рече: »Доста с тим!« па дотаче оно ухо и зацели га.
52. Тада рече онима који су дошли да га ухвате — првосвештеницима, заповедницима храмске страже и старешинама: »Изашли сте с мачевима и тољагама, као на неког разбојника.
53. Сваки дан сам био с вама у Храму, и нисте ме ухватили. Али ово је ваше време — када влада тама.«
54. Тада га ухватише, одведоше и уведоше у првосвештеникову кућу. А Петар је ишао за њима на одстојању.