Еванђеље По Луки 22:37-47 Српска Библија: Верзија Лако за Читање (SB)

37. Јер, кажем вам: на мени треба да се испуни оно што је записано: ‚Убројаше га међу безаконике.‘ Да, испуњава се оно што се односи на мене.«

38. »Господе«, рекоше они, »ево овде два мача.«А он им рече: »Довољно је.«

39. Потом се, по свом обичају, упути на Маслинску гору, а ученици пођоше за њим.

40. Када је стигао онамо, рече им: »Молите се, да не паднете у искушење.«

41. Онда се удаљи од њих колико се може добацити каменом, па клекну и помоли се,

42. говорећи: »Оче, ако хоћеш, уклони ову чашу од мене. Али нека не будe моја воља, него твоја.«

43. Тада му се појави анђео са неба, па га је снажио.

44. А када га је обузео смртни страх, још усрдније се молио и зној му је био као капље крви које падају на земљу.

45. Када је устао од молитве и пришао ученицима, затече их како, изнурени жалошћу, спавају,

46. па их упита: »Зашто спавате? Устајте и молите се, да не паднете у искушење.«

47. Док је он још говорио, стиже народ предвођен једним од Дванаесторице — оним који се звао Јуда. Он приђе Исусу да га пољуби,

Еванђеље По Луки 22