24. — и да принесу жртву — као што каже Господњи закон: »пар грлица или два голупчета«.
25. А у Јерусалиму је живео човек по имену Симеон. Био је то праведан и побожан човек и ишчекивао је Израелову утеху. На њему је био Свети Дух
26. и објавио му да неће умрети док не види Господњег Христа.
27. Подстакнут Духом, он оде у Храм, па кад су родитељи унели малог Исуса да за њега изврше оно што захтева законски обичај,
28. Симеон га узе на руке, благослови Бога и рече:
29. »Сада, Господару, отпушташ мене, свога слугу, у миру,као што си и обећао.
30. Јер, моје очи су виделе твоје спасење,
31. које си припремио пред очима свих народа —
32. светлост за просветљење паганаи на славу свога народа, Израела.«
33. А Исусови отац и мајка се зачудише ономе што је о њему речено.
34. Тада их Симеон благослови, па рече његовој мајци Марији: »Ово дете је одређено да обори и подигне многе у Израелу и да буде знак који ће бити оспораван,
35. да се разоткрију мисли многих срца. А мач ће пробости и твоју душу.«
36. Тамо је била и пророчица Ана кћи Фануилова, из Асировог племена. Била је веома стара — по венчању је с мужем живела седам година,
37. а као удовица до своје осамдесет четврте године. Није излазила из Храма, него је, постећи и молећи се, служила Богу и ноћу и дању.
38. Она им приђе баш у том часу, захвали Богу и поче да говори о детету свима који су ишчекивали избављење Јерусалима.
39. Када су извршили све по Господњем закону, вратише се у Галилеју, у свој град Назарет.
40. А дете је расло, јачало и пунило се мудрошћу, и на њему је била Божија милост.