10. »Двојица су отишла у Храм да се помоле. Један је био фарисеј, а други цариник.
11. Фарисеј је стајао и овако се молио у себи: ‚Боже, хвала ти што нисам као остали људи — разбојници, неправедници, прељубници — или као овај цариник.
12. Постим два пута недељно и дајем десетак од свега што стекнем.‘
13. »А цариник је стајао подаље и ни поглед није хтео да подигне ка небу, него се ударао у груди и говорио: ‚Боже, смилуј се мени, грешнику!‘
14. »Кажем вам: он, а не онај други, отишао је кући оправдан. Јер, ко самога себе уздиже, биће понижен; а ко самога себе понизује, биће узвишен.«
15. Људи су му доносили и малу децу да их дотакне, а када су ученици то видели, изгрдише их.
16. Али Исус их позва к себи, па рече: »Пустите децу да долазе к мени и не спречавајте их, јер таквима припада Божије царство.
17. Истину вам кажем: ко не прихвати Божије царство попут малог детета, неће ући у њега.«