14. Када је све потрошио, у тој земљи завлада велика глад и он поче да оскудева.
15. Зато оде и запосли се код једног грађанина оне земље, а овај га посла на своја поља да чува свиње.
16. Жудео је да напуни стомак рогачима које су свиње јеле, али му их нико није давао.
17. »Тада дође к себи, па рече: ‚Колики најамници мога оца имају хлеба у изобиљу, а ја овде умирем од глади!
18. Спремићу се и отићи своме оцу, па га замолити: »Оче, згрешио сам против неба и против тебе.
19. Нисам више достојан да се зовем твој син. Прими ме као једног од својих најамника.«‘
20. »И он се спреми и пође своме оцу. А док је још био далеко, његов отац га угледа и сажали се, па потрча, загрли га и пољуби.
21. »‚Оче‘, рече му син, ‚згрешио сам против неба и против тебе. Нисам више достојан да се зовем твој син.‘