59. Осмога дана дођоше да обрежу дете и хтедоше да му, по оцу, надену име Захарија.
60. Али његова мајка рече: »Не, зваће се Јован.«
61. »Нико од твојих рођака се тако не зове«, рекоше јој,
62. а онда знаковима упиташе његовог оца како би он желео да се дете зове.
63. Захарија затражи плочицу за писање и написа: »Име му је Јован.«И сви се зачудише.
64. Њему се сместа отворише уста и одвеза језик, па поче да говори славећи Бога,
65. а страх обузе све суседе. Људи су по целом јудејском горју говорили о свему томе
66. и ко год је то чуо, чудио се и питао: »Шта ли ће то бити од тога детета?« јер је Господња рука била с њим.
67. Његов отац Захарија се испуни Светим Духом, па је пророковао:
68. »Нека је благословен Господ, Бог Израелов,што је дошао да избави свој народ
69. и што нам је подигао моћног Спаситељау кући свога слуге Давида,
70. као што је давно рекаокроз уста својих светих пророка
71. да ће нас спасти од наших непријатељаи од руке свих који нас мрзе,
72. да ће се смиловати нашим праоцимаи сетити се свога светог савеза,
73. заклетве којом се заклео нашем оцу Аврааму —
74. да ће нас избавити из руку непријатељâи дати нам да му служимо без страха,
75. у светости и праведности пред њимсвих дана нашега живота.