10. Исус рече: »Нека људи поседају.«На том месту је било много траве, па мушкарци, њих око пет хиљада, поседаше.
11. Тада Исус узе one хлебове, захвали Богу за њих, па их раздели онима који су седели, а тако и рибе — и то колико год је ко хтео.
12. Кадa су се најели, Исус рече својим ученицима: »Покупите преостале комадиће, да ништа не пропадне.«
13. И они их покупише и напунише дванаест корпи комадићима преосталим од пет јечмених хлебова које су људи јели.
14. Кадa су људи видели знамење које је Исус учинио, рекоше: »Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет!«
15. А Исус је знаo да намеравају да дођу и да га на силу прогласе за цара, па се опет повуче у гору, сасвим сâм.
16. Када је пало вече, његови ученици сиђоше до мора,
17. уђоше у чамац и отиснуше се преко мора ка Кафарнауму. Већ се било и смрачило, а Исус још није био дошао к њима.
18. И море се узбуркало од силног ветра који је задувао.
19. Када су превеслали око двадесет пет до тридесет стадија, угледаше Исуса како хода по мору и приближава се чамцу, и уплашише се.
20. А Исус им рече: »Ја сам. Не бојте се.«
21. Они хтедоше да га узму у чамац, али се чамац одмах створи на обали према којој су били кренули.
22. Сутрадан народ који је остао на другој страни мора примети да је тамо само један чамац и да Исус није ушао у чамац са својим ученицима, него да су они отишли сами.
23. А неки чамци из Тиверијаде пристадоше близу места где су јели хлеб пошто је Господ за њега захвалио Богу.
24. Када је, дакле, народ видео да нема ни Исуса ни његових ученика, укрцаше се у чамце и одоше у Кафарнаум да га потраже.