Еванђеље По Јовану 4:31-42 Српска Библија: Верзија Лако за Читање (SB)

31. А ученици су у међувремену молили Исуса: »Раби, једи.«

32. Али он им рече: »Ја имам да једем јело за које ви не знате.«

33. Тада ученици рекоше један другом: »Да му није неко донео да једе?«

34. Исус им рече: »Моје јело је да извршавам вољу Онога који ме је послао и да довршим његово дело.

35. Зар и ви не кажете: ‚Још четири месеца, па жетва?‘ Кажем вам: отворите очи и погледајте поља — зрела су за жетву.

36. Жетелац већ прима плату и скупља род за вечни живот, да се и сејач и жетелац заједно радују.

37. У томе се обистињује изрека: ‚Један сеје, а други жање.‘

38. Ја сам вас послао да жањете оно око чега се нисте трудили. Други су се трудили, а ви сте пожњели плодове њиховог труда.«

39. Многи Самарићани из онога града повероваше у Исуса због речи оне жене која је сведочила: »Рекао ми је све што сам учинила.«

40. А када су дошли к њему, замолише га да остане код њих, и он тамо остаде два дана.

41. И још многи повероваше због његових речи.

42. Говорили су оној жени: »Сада више не верујемо због онога што си ти рекла, него зато што смо сами чули, и знамо да је овo заиста Спаситељ света.«

Еванђеље По Јовану 4