27. Тада се вратише ученици и зачудише се што разговара са женом. Али ниједан не упита: »Шта тражиш од ње?« ни: »Зашто с њом разговараш?«
28. А жена остави свој крчаг и оде у град, па рече људима:
29. »Дођите да видите човека који ми је рекао све што сам учинила. Да није он Христос?«
30. И они изађоше из града и кренуше к Исусу.
31. А ученици су у међувремену молили Исуса: »Раби, једи.«
32. Али он им рече: »Ја имам да једем јело за које ви не знате.«
33. Тада ученици рекоше један другом: »Да му није неко донео да једе?«
34. Исус им рече: »Моје јело је да извршавам вољу Онога који ме је послао и да довршим његово дело.
35. Зар и ви не кажете: ‚Још четири месеца, па жетва?‘ Кажем вам: отворите очи и погледајте поља — зрела су за жетву.
36. Жетелац већ прима плату и скупља род за вечни живот, да се и сејач и жетелац заједно радују.
37. У томе се обистињује изрека: ‚Један сеје, а други жање.‘
38. Ја сам вас послао да жањете оно око чега се нисте трудили. Други су се трудили, а ви сте пожњели плодове њиховог труда.«
39. Многи Самарићани из онога града повероваше у Исуса због речи оне жене која је сведочила: »Рекао ми је све што сам учинила.«
40. А када су дошли к њему, замолише га да остане код њих, и он тамо остаде два дана.
41. И још многи повероваше због његових речи.
42. Говорили су оној жени: »Сада више не верујемо због онога што си ти рекла, него зато што смо сами чули, и знамо да је овo заиста Спаситељ света.«