16. »Иди и позови свога мужа«, рече јој Исус, »па се врати овамо.«
17. А жена му одговори: »Немам мужа.«»Добро кажеш: ‚Немам мужа‘«, одврати Исус.
18. »Пет мужева си имала, а овај с којим си сада није ти муж. Истину си рекла.«
19. »Господару«, рече жена, »видим да си пророк!
20. Наши праоци су се клањали Богу на овој гори, а ви Јудеји кажете да му се треба клањати у Јерусалиму.«
21. »Веруј ми, жено«, рече Исус, »долази час када се нећете клањати Оцу ни овде ни у Јерусалиму.
22. Ви се клањате оном што не познајете, а ми се клањамо оном што познајемо, јер спасење долази од Јудеја.
23. Али долази час — и већ је ту — када ће се истински клањаоци клањати Оцу у духу и истини, јер Отац баш такве клањаоце жели.
24. Бог је дух, и они који му се клањају, у духу и истини треба да му се клањају.«
25. А жена му рече: »Знам да ће доћи Месија, који се зове Христос. Када он дође, све ће нам објаснити.«
26. »Ја сам«, рече јој Исус, »ја који с тобом говорим.«
27. Тада се вратише ученици и зачудише се што разговара са женом. Али ниједан не упита: »Шта тражиш од ње?« ни: »Зашто с њом разговараш?«
28. А жена остави свој крчаг и оде у град, па рече људима:
29. »Дођите да видите човека који ми је рекао све што сам учинила. Да није он Христос?«