18. Ко у њега верује, не осуђује се, а ко не верује, већ је осуђен, јер није поверовао у име јединорођенога Божијег Сина.
19. А ово је та осуда: светлост је дошла на свет, али су људи више волели таму него светлост, јер су им дела била зла.
20. Ко год чини зло, мрзи светлост и не излази на светлост, да његова дела не изађу на видело.
21. А ко живи у складу са истином, излази на светлост, да се покаже да су његова дела учињена у Богу.
22. После тога Исус оде са ученицима у Јудеју. Тамо је боравио с њима и крштавао.
23. А и Јован је крштавао у Енону близу Салима, јер је тамо било много воде, и људи су долазили и крштавали се.
24. Било је то пре него што је Јован бачен у тамницу.
25. А између Јованових ученика и неког Јудејина настаде препирка о обредном прању.
26. Тада они дођоше Јовану и рекоше му: »Раби, онај што је био с тобом с оне стране реке Јордана, онај за кога си сведочио, ено крштава и сви иду к њему.«
27. »Човек не може ништа да узме ако му није дато са неба«, одговори Јован.
28. »Сами сте ми сведоци да сам рекао: ‚Ја нисам Христос, него сам послан пред њим.‘
29. Ко има невесту, тај је младожења. А младожењин пријатељ, који стоји и слуша га, испуњен је радошћу док слуша младожењин глас. Та радост је моја, и сада је потпуна.
30. Он треба да расте, а ја да се смањујем.«