12. О земаљским стварима сам вам говорио, па не верујете. Како ћете веровати ако вам будем говорио о небеским?
13. Нико никад није узашао на небо осим онога који је са неба сишао — Сина човечијега.
14. И као што је Мојсије подигао змију у пустињи, тако мора да буде подигнут и Син човечији,
15. да свако ко у њега верује има вечни живот.«
16. Јер, Бог је толико волео свет да је дао свога јединорођеног Сина да ко год у њега верује не пропадне, него да има вечни живот.
17. Није Бог свога Сина послао у свет да свет осуди, него да се свет кроз њега спасе.
18. Ко у њега верује, не осуђује се, а ко не верује, већ је осуђен, јер није поверовао у име јединорођенога Божијег Сина.
19. А ово је та осуда: светлост је дошла на свет, али су људи више волели таму него светлост, јер су им дела била зла.
20. Ко год чини зло, мрзи светлост и не излази на светлост, да његова дела не изађу на видело.