Еванђеље По Јовану 10:27-40 Српска Библија: Верзија Лако за Читање (SB)

27. Моје овце слушају мој глас и ја их познајем, и оне иду за мном.

28. Ја им дајем вечни живот и оне неће пропасти довека, нити ће их ко уграбити из моје руке.

29. Мој Отац, који ми их је дао, већи је од свих, и нико их не може уграбити из Очеве руке.

30. Ја и Отац једно смо.«

31. Тада Јудеји поново пограбише камење да га каменују,

32. а Исус им рече: »Показао сам вам многа добра дела од Оца. За које од њих ме каменујете?«

33. »Не каменујемо те за добро дело«, одговорише му Јудеји, »него за хулу и зато што се ти, човек, издајеш за Бога.«

34. А Исус им рече: »Зар није записано у вашем закону: ‚Ја рекох: богови сте‘?

35. Ако је боговима назвао оне којима је дошла Божија реч — а Писмо се не може укинути —

36. како можете ономе кога је Отац освештао и послао на свет да кажете: ‚Хулиш‘, зато што сам рекао да сам Син Божији?

37. Ако не чиним дела свога Оца, не верујте ми.

38. Али, ако их чиним, све ако мени и не верујете, верујте делима, да увидите и спознате да је Отац у мени и да сам ја у Оцу.«

39. Тада они опет покушаше да га ухвате, али им он измаче из руку.

40. Исус се онда опет врати на другу страну реке Јордан, на место где је Јован раније крштавао, и тамо остаде.

Еванђеље По Јовану 10