24. али Савле дозна за њихов наум. Они су и дању и ноћу пазили на градске капије, да га убију,
25. али га једне ноћи поведоше његови ученици и у корпи спустише преко зидина.
26. Када је стигао у Јерусалим, Савле покуша да се придружи ученицима, али су га се сви бојали, јер нису веровали да је ученик.
27. Али Варнава га прихвати и одведе апостолима, па им исприча како је Савле на путу видео Господа и да му је Господ говорио, и како је у Дамаску смело проповедао у Исусово име.
28. Тако он остаде с њима. Слободно се кретао по Јерусалиму и смело проповедао у Господње име.
29. Разговарао је и расправљао са грчким Јеврејима, али они су покушавали да га убију.
30. Када су браћа за то сазнала, одведоше га у Кесарију, а оданде га послаше у Тарс.
31. Тако је Црква у целој Јудеји, Галилеји и Самарији била на миру. Изграђивала се, живећи у страху од Господа, и умножавала се уз помоћ Светога Духа.
32. Када је Петар све обилазио, дође и к светима који су живели у Лиди.
33. Тамо нађе неког човека по имену Енеја, који је осам година лежао одузет у постељи.
34. »Енеја«, рече му Петар, »Исус Христос те исцељује. Устани и намести своју постељу.«И он одмах устаде.
35. Када су га видели сви који су живели у Лиди и Сарону, окренуше се Господу.
36. А у Јопи је била једна ученица по имену Тавита — што значи »Дорка«. Она је стално чинила добра дела и давала милостињу.
37. Тих дана она се разболе и умре, па је окупаше и положише у соби на спрату.
38. Како је Лида близу Јопе, ученици су чули да је Петар у Лиди, па му послаше двојицу с молбом: »Дођи к нама без оклевања.«
39. И Петар се спреми и пође с њима, а кад је стигао, одведоше га у собу на спрату. Окружише га све удовице, плачући и показујући му кошуље и другу одећу коју је Дорка сашила док је још била с њима.
40. Тада их Петар све посла напоље, па клекну и помоли се.Онда се окрену телу и рече: »Тавита, устани.«Она отвори очи, угледа Петра и седе.
41. Он јој пружи руку и подиже је, па позва свете и удовице и показа им је живу.