19. »Дајте и мени ту моћ да свако на кога положим руке прими Светога Духа.«
20. А Петар му рече: »Пропао твој новац заједно с тобом, јер си мислио да се Божији дар стиче новцем!
21. Ти немаш ни дела ни удела у овоме, јер ти срце није исправно пред Богом.
22. Покај се, дакле, због ове своје опакости и моли се Господу да ти опрости што си у срцу гајио такву мисао.
23. Јер, видим да си пун горчине и окован неправдом.«
24. Тада Симон одговори: »Ви се помолите Господу за мене да ме не снађе ништа од оног што сте рекли.«
25. А они се, када су изнели своје сведочанство и објавили Господњу реч, вратише у Јерусалим, пошто су проповедали еванђеље у многим самаријским селима.
26. Господњи анђео рече Филипу: »Спреми се, па иди према југу на пут — онај кроз пустињу — који се спушта из Јерусалима у Газу.«
27. И Филип се спреми и пође. А један Етиопљанин, евнух, високи службеник етиопске царице Кандаке, задужен за сву њену ризницу, био је у Јерусалиму да се поклони Богу,
28. па се враћао кући. Седео је на својим колима и читао пророка Исаију.
29. Тада Дух рече Филипу: »Приђи оним колима и остани уз њих.«
30. Када је Филип притрчао колима, чу онога како чита пророка Исаију, па га упита: »Разумеш ли то што читаш?«
31. »Како бих могао да разумем ако ми неко не објасни?« одговори Етиопљанин, па позва Филипа да се попне и седне с њим.
32. А одломак из Писма који је читао био је овај:»Одвели су га као овцу на клање.И као што је јагње немопред оним ко га стриже,тако ни он не отвори своја уста.
33. У његовом понижењуправду му ускратише.Ко може да опише његове потомке?Јер, живот му је узет са земље.«