10. и сви су га, од малих до великих, слушали и говорили: »Овај је Божија сила која се зове Велика.«
11. А слушали су га, јер је већ дуго изазивао њихово дивљење својим врачањем.
12. Али, када су поверовали Филипу, који је проповедао еванђеље о Божијем царству и о имену Исуса Христа, крштавали су се и мушкарци и жене.
13. Поверова и сâм Симон и крсти се, па остаде уз Филипа, задивљен знамењима и делима силе која је видео.
14. Када су апостоли у Јерусалиму чули да је Самарија прихватила Божију реч, послаше им Петра и Јована.
15. Они дођоше и помолише се за њих да приме Светога Духа,
16. који још није био сишао ни на једног од њих пошто су били крштени само у име Господа Исуса.
17. Онда на њих положише руке, и они примише Светога Духа.
18. Када је Симон видео да се полагањем апостолских руку даје Дух, понуди апостолима новац, говорећи:
19. »Дајте и мени ту моћ да свако на кога положим руке прими Светога Духа.«
20. А Петар му рече: »Пропао твој новац заједно с тобом, јер си мислио да се Божији дар стиче новцем!
21. Ти немаш ни дела ни удела у овоме, јер ти срце није исправно пред Богом.
22. Покај се, дакле, због ове своје опакости и моли се Господу да ти опрости што си у срцу гајио такву мисао.
23. Јер, видим да си пун горчине и окован неправдом.«
24. Тада Симон одговори: »Ви се помолите Господу за мене да ме не снађе ништа од оног што сте рекли.«
25. А они се, када су изнели своје сведочанство и објавили Господњу реч, вратише у Јерусалим, пошто су проповедали еванђеље у многим самаријским селима.
26. Господњи анђео рече Филипу: »Спреми се, па иди према југу на пут — онај кроз пустињу — који се спушта из Јерусалима у Газу.«
27. И Филип се спреми и пође. А један Етиопљанин, евнух, високи службеник етиопске царице Кандаке, задужен за сву њену ризницу, био је у Јерусалиму да се поклони Богу,
28. па се враћао кући. Седео је на својим колима и читао пророка Исаију.
29. Тада Дух рече Филипу: »Приђи оним колима и остани уз њих.«