7. Тако се Божија реч ширила. Број ученика у Јерусалиму брзо је растао, а вери се покорило и велико мноштво свештеника.
8. А Стефан, човек пун милости и силе, чинио је велика чуда и знамења међу народом.
9. Али, дигоше се неки из такозване синагоге Слободњака — Киринци, Александринци, као и они из Киликије и Азије — па почеше да се препиру са Стефаном.
10. А пошто нису могли да се супротставе мудрости и Духу којим је говорио,
11. наговорише неке људе да кажу: »Чули смо га како вређа Мојсија и Бога.«
12. Тако подбунише народ, старешине и учитеље закона, па ови дођоше, зграбише га и одвукоше пред Синедрион.
13. А подметнуше и лажне сведоке, који рекоше: »Овај човек непрестано говори против овог светог места и против Закона.
14. Чули смо га, наиме, како говори да ће Исус Назарећанин разорити ово место и изменити обичаје које нам је предао Мојсије.«
15. А сви који су седели у Синедриону и нетремице гледали у Стефана, видеше да му је лице као лице анђела.