24. Када су заповедник храмске страже и првосвештеници то чули, почеше у недоумици да се питају шта би то могло да буде.
25. Уто стиже један, па им рече: »Ено они људи што сте их бацили у тамницу стоје у Храму и уче народ!«
26. Тада заповедник оде са својим подређенима и доведе их, али не на силу, јер су се бојали да их народ не каменује.
27. Када су их довели, поставише их пред Синедрион, а првосвештеник поче да их испитује.
28. »Строго смо вам наредили да не учите народ у то име«, рече он, »а ви сте, ево, преплавили Јерусалим својим учењем и хоћете да на нас падне крв тога човека!«
29. Тада Петар и остали апостоли одговорише: »Треба се покоравати Богу пре него људима.
30. Бог наших праотаца васкрсао је Исуса, кога сте ви убили обесивши га о дрво.
31. Њега је Бог својом десницом узвисио као Кнеза и Спаситеља да Израелу подари покајање и опроштење грехâ.
32. И ми смо томе сведоци, као и Свети Дух, кога је Бог дао онима који му се покоравају.«
33. Када су то чули, силно се наљутише и хтедоше да их убију.
34. Али тада у Синедриону устаде фарисеј по имену Гамалиил, учитељ закона кога је поштовао цео народ. Он нареди да се апостоли накратко изведу напоље,
35. па рече: »Израелци, добро пазите шта ћете да урадите с овим људима.
36. Јер, пре неког времена појавио се Тевда и говорио за себе да је неко и нешто, а пришло му је око четири стотине људи. Он је смакнут, а све његове присталице су се разбежале, и од тога не би ништа.
37. После тога — у време пописа — појавиo се Јуда Галилејац и за собом повукао народ. И он је убијен, а све његове присталице су се распршиле.
38. Зато вам сада кажем: Оканите се ових људи и пустите их. Јер, ако је њихов наум или дело од људи, биће осујећен.
39. Али, ако је од Бога, нећете моћи да их спречите, него ћете се наћи у рату против Бога.«И они га послушаше.
40. Онда позваше апостоле к себи, ишибаше их и наредише им да не говоре у Исусово име, па их ослободише.