34. А из гомиле су једни викали једно, а други друго. Пошто због метежа није могао ништа поуздано да утврди, заповедник нареди да Павла одведу у касарну.
35. Када је Павле стигао до степеништа, народ је толико насртао да су војници морали да га понесу.
36. Силан народ је, наиме, ишао за њим и викао: »Погуби га!«
37. Када је требало да га уведу у касарну, Павле упита заповедника: »Да ли смем нешто да ти кажем?«А овај рече: »Зар знаш грчки?
38. Онда ти ниси онај Египћанин који је пре неколико дана дигао буну и у пустињу повео четири хиљаде људи с бодежима?«
39. »Ја сам Јудејин из Тарса у Киликији«, рече Павле, »грађанин знаменитог града. Молим те, дозволи ми да се обратим народу.«
40. Када му је заповедник дозволио, Павле стаде на степениште и махну руком народу, па настаде тајац. Он онда проговори на арамејском језику и рече: