24. Узми их, изврши обред очишћења заједно с њима и плати за њих, да могу да обрију главу. Тада ће сви знати да није истина оно што су чули о теби, него да се и ти покораваш Закону.
25. А што се тиче пагана који су поверовали, њима смо послали нашу одлуку да треба да се уздржавају од жртвованог идолима, од крви, од меса удављених животиња и од блуда.«
26. Сутрадан Павле узе оне људе, па заједно с њима изврши обред очишћења. Онда уђе у Храм да објави када ће истећи дани очишћења и када ће бити принете жртве за сваког од њих.
27. Када је тих седам дана већ готово прошло, видеше га у Храму неки Јудеји из Азије, па узбунише сав народ и зграбише га.
28. »Израелци, помагајте!« повикаше. »Ово је онај који свуда све људе учи против нашег народа, нашег закона и овог места! Чак је и Грке увео у Храм и оскврнавио ово свето место!«
29. Пре тога су, наиме, видели Трофима Ефесца с њим у граду, па су мислили да га је Павле и у Храм увео.
30. Цео град се ускомеша и народ се стрча са свих страна. Павла зграбише, па га извукоше из Храма. А врата се истог часа затворише.
31. Док су они покушавали да га убију, стиже глас до главног заповедника чете да је цео Јерусалим у пометњи.
32. Он одмах узе војнике и капетане, па се стрча до њих, а они, кад видеше заповедника и војнике, престадоше да ударају Павла.
33. Заповедник приђе Павлу, ухвати га и нареди да га вежу са два ланца, па поче да се распитује ко је он и шта је учинио.
34. А из гомиле су једни викали једно, а други друго. Пошто због метежа није могао ништа поуздано да утврди, заповедник нареди да Павла одведу у касарну.
35. Када је Павле стигао до степеништа, народ је толико насртао да су војници морали да га понесу.
36. Силан народ је, наиме, ишао за њим и викао: »Погуби га!«
37. Када је требало да га уведу у касарну, Павле упита заповедника: »Да ли смем нешто да ти кажем?«А овај рече: »Зар знаш грчки?
38. Онда ти ниси онај Египћанин који је пре неколико дана дигао буну и у пустињу повео четири хиљаде људи с бодежима?«
39. »Ја сам Јудејин из Тарса у Киликији«, рече Павле, »грађанин знаменитог града. Молим те, дозволи ми да се обратим народу.«
40. Када му је заповедник дозволио, Павле стаде на степениште и махну руком народу, па настаде тајац. Он онда проговори на арамејском језику и рече: