12. Када смо то чули, почесмо и ми и мештани да преклињемо Павла да не иде у Јерусалим.
13. Тада Павле рече: »Шта то радите? Плачете и цепате ми срце. За име Господа Исуса ја сам спреман не само да будем везан него и да умрем у Јерусалиму.«
14. Пошто није дао да га наговоримо, одустадосмо, рекавши: »Нека буде како Господ хоће.«
15. После тога се спремисмо и одосмо у Јерусалим.
16. А с нама су пошли и неки ученици из Кесарије, па нас поведоше Кипранину Мнасону, једном од првих ученика, да будемо његови гости.
17. Када смо стигли у Јерусалим, браћа нас топло примише.
18. Сутрадан Павле пође с нама Јакову, где су биле присутне и све старешине.
19. Он их поздрави и потанко им исприча шта је, његовом службом, Бог учинио међу паганима.
20. Када су они то чули, почеше да славе Бога, па рекоше Павлу: »Видиш ли, брате, колико хиљада Јудеја има који су поверовали и сви се они ревносно држе Закона?
21. А о теби су обавештени да све Јудеје који су међу паганима учиш да одбаце Мојсија, говорећи им да не обрезују своју децу и да не живе по обичајима.
22. Дакле, шта да се ради? Они ће свакако чути да си дошао,