6. Када се зачуо хук, народ се окупи, збуњен, јер је сваки од њих чуо апостоле како говоре његовим језиком.
7. Дивили су се и чудили, говорећи: »Зар нису сви ови који говоре Галилејци?
8. Па како их онда сваки од нас чује на језику свог родног краја?
9. Парћани, Међани и Еламци, становници Месопотамије, Јудеје, Кападокије, Понта, Азије,
10. Фригије, Памфилије, Египта и делова Либије око Кирине, дошљаци из Рима,
11. Јудеји и прозелити, Крићани и Арапи — чујемо их како на нашим матерњим језицима објављују велика Божија дела!«
12. И сви су, задивљени и збуњени, питали један другог: »Шта ово значи?«
13. А други су се подсмевали, говорећи: »Слатког вина су се напили.«
14. Тада иступи Петар са Једанаесторицом, подиже глас и рече им: »Јудеји, и сви ви који боравите у Јерусалиму, саслушајте моје речи. Ово знајте:
15. Ови људи нису пијани, као што ви мислите, јер тек је девет сати ујутро.
16. Него, ово је оно о чему је говорио пророк Јоил:
17. »‚У последње дане, каже Бог,излићу свога Духа на све људе,и ваши синови и кћери ће пророковати,и ваши младићи имаће виђења,и ваши старци ће сањати снове.
18. А и на своје слуге и слушкињеизлићу тих дана свога Духа,и они ће пророковати.
19. Показаћу чуда горе на небуи знамења доле на земљи,крв, огањ и стубове дима.
20. Сунце ће се претворити у таму,а месец у крвпре него што дође велики и славниДан Господњи.