33. Тада Александру, кога су Јудеји изгурали напред, почеше да добацују из светине. Он махну руком и хтеде да се брани пред народом.
34. Али, када су приметили да је Јудејин, сви су око два сата углас викали: »Велика је Артемида ефеска!«
35. Онда градски писар умири светину и рече: »Ефесци! Има ли човека који не зна да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њеног кипа који је пао са неба?
36. Пошто то није спорно, ви треба да се смирите и да ништа брзоплето не чините.
37. Јер, довели сте ове људе овамо иако нису покрали храм ни вређали нашу богињу.
38. Ако, дакле, Димитрије и занатлије које су с њим хоће некога да туже, судови су отворени, а ту су и проконзули — па нека се туже.
39. А ако тражите нешто више, то мора да се реши на законитом скупу.
40. Јер, прети нам опасност да будемо оптужени за побуну због данашњих догађаја, а нема ниједног разлога којим бисмо могли да оправдамо ове нереде.«
41. И, када је то рекао, распусти скуп.