29. Тада се град ускомеша, па сви сложно упадоше у позориште и зграбише двојицу Павлових сапутника, Македонце Гаја и Аристарха.
30. Павле хтеде да изађе пред народ, али му ученици не дадоше.
31. Чак му и неки азијарси, његови пријатељи, послаше поруку, преклињући га да се не показује у позоришту.
32. А на скупу су једни викали једно, други друго, јер је владала пометња — већина није ни знала зашто су се окупили.
33. Тада Александру, кога су Јудеји изгурали напред, почеше да добацују из светине. Он махну руком и хтеде да се брани пред народом.
34. Али, када су приметили да је Јудејин, сви су око два сата углас викали: »Велика је Артемида ефеска!«
35. Онда градски писар умири светину и рече: »Ефесци! Има ли човека који не зна да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њеног кипа који је пао са неба?
36. Пошто то није спорно, ви треба да се смирите и да ништа брзоплето не чините.
37. Јер, довели сте ове људе овамо иако нису покрали храм ни вређали нашу богињу.
38. Ако, дакле, Димитрије и занатлије које су с њим хоће некога да туже, судови су отворени, а ту су и проконзули — па нека се туже.
39. А ако тражите нешто више, то мора да се реши на законитом скупу.
40. Јер, прети нам опасност да будемо оптужени за побуну због данашњих догађаја, а нема ниједног разлога којим бисмо могли да оправдамо ове нереде.«