24. Наиме, неки ковач сребра по имену Димитрије правио је Артемидине храмиће од сребра и доносио занатлијама немалу добит.
25. Он окупи њих и раднике сличних заната, па рече: »Људи, ви знате да наше благостање долази од овог посла.
26. Али, видите и чујете да је овај Павле убедио и завео доста народа не само у Ефесу него у готово целој Азији говорећи да нису богови они који су направљени рукама.
27. Постоји опасност не само да овај наш занат изађе на рђав глас него и да храм велике богиње Артемиде изгуби свој значај и да своју величанственост изгуби богиња коју слави цела Азија и цео свет.«
28. Када су ови то чули, спопаде их бес, па повикаше: »Велика је Артемида ефеска!«
29. Тада се град ускомеша, па сви сложно упадоше у позориште и зграбише двојицу Павлових сапутника, Македонце Гаја и Аристарха.
30. Павле хтеде да изађе пред народ, али му ученици не дадоше.
31. Чак му и неки азијарси, његови пријатељи, послаше поруку, преклињући га да се не показује у позоришту.
32. А на скупу су једни викали једно, други друго, јер је владала пометња — већина није ни знала зашто су се окупили.
33. Тада Александру, кога су Јудеји изгурали напред, почеше да добацују из светине. Он махну руком и хтеде да се брани пред народом.
34. Али, када су приметили да је Јудејин, сви су око два сата углас викали: »Велика је Артемида ефеска!«
35. Онда градски писар умири светину и рече: »Ефесци! Има ли човека који не зна да је град Ефес чувар храма велике Артемиде и њеног кипа који је пао са неба?
36. Пошто то није спорно, ви треба да се смирите и да ништа брзоплето не чините.