23. Јер, док сам обилазио град и разгледао ваше светиње, пронашао сам и један жртвеник на коме пише:непознатом богу. Оно, дакле, што ви не познајете а поштујете — то вам објављујем.
24. »Бог који је створио свет и све у њему, Господар је неба и земље, и он не пребива у храмовима саграђенима руком,
25. нити га људске руке послужују, као да му је нешто потребно. Јер, он је тај који свима даје живот и дах и све друго.
26. Од једног човека створио је све народе да се населе по свој земљи, одредивши времена и међе њиховог насељавања,
27. да траже Бога, не би ли га некако напипали и нашли, иако он није далеко ни од једнога од нас.
28. ‚Јер, у њему живимо и мичемо се и јесмо‘ — као што рекоше неки од ваших песника — ‚његов смо род.‘
29. »Пошто смо, дакле, Божији род, не треба да мислимо да је божанско биће слично злату, сребру или камену, да је творевина људске вештине и маште.
30. Не узимајући у обзир времена незнања, Бог сада заповеда свим људима на сваком месту да се покају,
31. пошто је одредио дан када ће праведно судити свету преко човека кога је одредио и о коме је свима пружио доказе васкрснувши га из мртвих.«
32. Када су чули да помиње васкрсење из мртвих, једни почеше да се ругају, а други рекоше: »О томе ћемо те други пут слушати.«
33. Тако Павле оде од њих.