35. Тако и на другом месту каже:»‚Нећеш дати да твој Светац иструне.‘
36. Јер, пошто је Давид у свом нараштају послужио Божијем циљу, умро је и био сахрањен крај својих праотаца, и иструнуо је.
37. Али Онај кога је Бог васкрсао, није иструнуо.
38. »Стога, браћо, треба да знате да вам се кроз Исуса објављује опроштење грехâ. И од свега у чему нисте могли да се оправдате Мојсијевим законом,
39. Исусом се оправдава свако ко верује.
40. Пазите, дакле, да вас не снађе оно што је речено у Пророцима:
41. »‚Гледајте, подругљивци,чудите се и нестаните,јер у ваше дане учинићу дело,дело у које не бисте поверовалида вам га неко исприча.‘«
42. Када су Павле и Варнава излазили, замолише их да им и наредне суботе о томе говоре.
43. Пошто се скуп разишао, многи Јудеји и побожни прозелити пођоше за Павлом и Варнавом, који су разговарали с њима и подстицали их да истрају у Божијој милости.
44. Наредне суботе готово цео град се окупи да чује Господњу реч.
45. Када су Јудеји видели толики народ, испунише се завишћу, па су увредама противречили Павлу.
46. А Павле и Варнава смело рекоше: »Требало је да Господња реч буде прво вама објављена. Али, пошто је ви одбацујете и себе не сматрате достојнима вечнога живота, сада се окрећемо паганима.
47. Јер, овако нам је Господ заповедио:»‚Учинио сам те светлошћу за пагане,да спасење пронесеш до крајева земље.‘«
48. Када су пагани то чули, почеше да се радују и да славе Господњу реч. И они који су били одређени за вечни живот, повероваше,