17. Па, ако је Бог њима дао исти дар који је дао нама кад смо поверовали у Господа Исуса Христа, ко сам ја да се опирем Богу?«
18. Када су то чули, они се умирише, па почеше да славе Бога, говорећи: »Бог је, дакле, и паганима дао покајање које води у живот!«
19. А они који су били расејани због прогона покренутог против Стефана стигли су чак до Феникије, Кипра и Антиохије и нису објављивали Реч ником осим Јудејима.
20. Али неки од њих су били Кипрани и Киринци, па, када су дошли у Антиохију, почеше да говоре и Грцима, објављујући им еванђеље о Господу Исусу.
21. Господња рука је била с њима, па је велики број људи поверовао и окренуо се Господу.
22. Вест о томе дође до ушију цркве у Јерусалиму, па Варнаву послаше у Антиохију.
23. Када је стигао и видео Божију милост на делу, он се обрадова и поче све да их охрабрује да свим својим срцем остану верни Господу,
24. јер је био добар човек и пун Светога Духа и вере. И много народа би доведено Господу.
25. Потом Варнава оде у Тарс да потражи Савла.
26. Када га је нашао, одведе га у Антиохију, па су се пуну годину дана састајали у цркви и поучили много народа. А ученици су прво у Антиохији прозвани хришћанима.
27. Тих дана из Јерусалима у Антиохију дођоше неки пророци.
28. Један од њих по имену Агав устаде и кроз Духа предсказа да ће се велика глад проширити по целом свету, а тако је и било за Клаудијеве владавине.
29. Стога ученици одлучише да сваки од њих, према својим могућностима, пошаље помоћ браћи која су живела у Јудеји.
30. Тако и учинише, па по Варнави и Савлу послаше старешинама.