6. Он је гост код неког Симона кожара, чија је кућа поред мора.«
7. Када је анђео који му је говорио отишао, Корнилије позва двојицу својих слугу и једног побожног војника који му је био привржен,
8. па им све исприча и посла их у Јопу.
9. Сутрадан око поднева, док су они путовали и приближавали се граду, Петар се попе на кров да се помоли.
10. Био је гладан и хтео je да једе, али док су му спремали јело, он паде у занос.
11. Виде отворено небо и како силази посуда као велико платно које се на своја четири краја спушта на земљу.
12. У њој су биле све врсте четвороножаца, гмизаваца и птица.
13. Тада му неки глас рече: »Устани, Петре, кољи и једи!«
14. А Петар рече: »Нипошто, Господе! Никад нисам јео ништа погано ни нечисто!«
15. Глас му се други пут обрати: »Не зови поганим оно што је Бог учинио чистим!«
16. Ово се понови три пута и посуда се одмах подиже назад на небо.
17. Док је Петар још био у недоумици шта значи виђење које је имао, људи које је Корнилије послао распиташе се где је Симонова кућа, па стадоше пред капију,
18. позваше и упиташе да ли је ту одсео Симон кога зову Петар.
19. Док је Петар још размишљао о виђењу, Дух му рече: »Ено те траже тројица.
20. Устани и сиђи, па пођи с њима без оклевања, јер сам их ја послао.«
21. Тада Петар сиђе и рече људима: »Ја сам онај кога тражите. Зашто сте дошли?«