9. Веран је Бог, који вас је позвао у заједницу свога Сина, Исуса Христа, нашег Господа.
10. Заклињем вас, браћо, именом нашег Господа Исуса Христа да сви једно говорите и да међу вама не буде раздорâ, него да будете савршено сједињени у једном уму и у једној мисли.
11. Јер, неки од Хлојиних су ме обавестили, браћо моја, да међу вама има свађа.
12. Мислим на оно кадa сваки од вас говори: »Ја сам Павлов«, »А ја Аполосов«, »А ја Кифин«, »А ја Христов«.
13. Зар је Христос раздељен? Зар је Павле за вас распет? Зар сте у Павлово име крштени?
14. Хвала Богу што никог од вас, осим Криспа и Гаја, нисам крстио,
15. па нико не може да каже да је крштен у моје име.
16. Да, крстио сам и Стефанине укућане, а што се осталих тиче, не знам да ли сам још кога крстио.
17. Јер, Христос ме није послао да крштавам, него да објављујем еванђеље — али не речима људске мудрости, да се не обезвреди Исусов крст.
18. Порука крста је лудост за оне који пропадају, а Божија сила за нас који се спасавамо.
19. Јер, записано је:»Уништићу мудрост мудрихи одбацити умност умних.«
20. Где је мудрац? Где је књижевник? Где је истраживач овога света? Зар није Бог мудрост овога света претворио у лудост?
21. Пошто свет својом мудрошћу није упознао Бога у Божијој мудрости, Богу се свидело да лудошћу проповедања спасе оне који верују.
22. И док Јудеји захтевају знамења, а Грци траже мудрост,
23. ми проповедамо распетогa Христа — за Јудеје саблазан, за пагане лудост,
24. а за позване, и Јудеје и Грке, Христа — Божију силу и Божију мудрост.
25. Јер, Божија лудост је мудрија од људи и Божија слабост је јача од људи.