31. Народ же прещаше има, да умолчита: она же паче вопияста, глаголюща: помилуй ны, Господи, Сыне давидов.
32. И востав Иисус возгласи я и рече: что хощета, да сотворю вама?
33. Глаголаста ему: Господи, да отверзетеся очи наю.
34. милосердовав же Иисус прикоснуся очию има: и абие прозреста има очи, и по нем идоста.